Узео сам белу кесу за моју покојну мајку (у њој папир пресавијен као новчаница и сребрњаци) бацио сам је и била је празна, лепа и нова торба а она ме је пратила на вратима и рекла је ово је за мене и узео је од мене и било је дугачко степениште испред куће и одједном су степенице нестале и постало је само неколико степеница и било је заглађено и чистије