Део помирења је да следбеник изврши акцију
Одговор је: а да не противречи свом имаму.
У џемату је у намазу да џемат чини дјело без противречности имаму, и то се сматра дијелом доброчинства и преференције за вјерника.
Пошто следбеник мора да изврши дело које његов имам чини, а да му не противречи или не прекорачује.
Учењаци ханбелијске и шафијске школе једногласно су се сложили око овога, јер ова изрека указује на то да ако следбеник не заврши молитву, он мора да изврши следећу акцију.
Аспект помирења је да сљедбеник слиједи имама и буде на истом вјерском нивоу са њим, а то долази под окриљем усклађености и потчињавања питањима вјере.
Уопште, мудро је и благонаклоно у молитви да се сваки клањач придржава свог имама по редоследу који је наведен у шеријату, а то води јачању верског јединства и подизању положаја вере у друштву.
